Каспијско језеро/Каспийское озеро

Каспијско језеро (код Парса и туркијских народа названо Хазарско море) је највеће језеро на Земљи из тог разлога неки га називају и Каспијско море (рус. Каспийское море), између Европе и Азије, с површином од 371 000 km² . Северни део језера је плитак око 22 m, јер га попуњавају наноси реке Волге, а јужни је дубљи, до 995 m. Површина језера је 28 m испод нивоа мора (светског океана). У језеро се уливају реке Волга, Урал, Терек и Кура, међутим прилив слатке воде је мањи од количине воде која испари. Резултат је негативни водни биланс који је видљив у површини језера које је 1930. године било 442.000 km², а 1980. године 368.000 km².
Каспијско језеро је слано и у ствари је затворено море. Салинитет варира и износи од 0,05 % на ушћу Волге до 11—13 % на југоистоку. Међутим и то је свега трећина салинитета морске воде. На обалама Каспијског језера налазе се државе: Русија (републике Дагестан и Калмичка те Астраханска област) Иран (покрајине Гилан, Мазандаран и Голестан) Азербејџан Туркменистан Казахстан Северно и источно од језера налазе се степе средње Азије. На источној обали се налази залив Кара-Богаз Гол. Саобраћај на Каспијском језеру је добро развијен, а важан је и риболов. Каспијски басен спада у највеће светске резерве нафте и гаса.
Каспијско језеро је највеће копнено водено тело на свету и сачињава 40 до 44% укупних језерских светских вода. Обале Каспијског језера деле Азербејџан, Иран, Казахстан, Русија, и Туркменистан. Каспијско језеро је подељено на три различите физичке регије: северну, средишњу и јужну. Северно–средишња граница је Мангушлашки праг, који иде преко Чеченског острва и Тиуб-Караганског рта. Средишњо–јужна граница је Апшеронски праг, водени праг тектонског порекла између Евроазијског континента и океанских остатака, који иде кроз Зилојско острво и рт Куули. Кара-Богаз Гол залив је слана источна увала Каспијског језера, која је део Туркменистана. Тај залив је више пута био самостално језеро услед теснаца који га одсецају од Каспијског језера.
Преко 130 река се улива у Каспијско језеро, при чему је Волга највећа. Њој следе река Урал, која тече са севера, и река Кура која тече са запада. У прошлости, Аму Дарја (Оксус) из централне Азије на истоку често је мењала курс и уливала се у Каспијско море кроз сада исушено речно корито звано река Узбој, као што је случај и са реком Сир Дарја даље на север. Каспијско језеро има мноштво мањих острва; она су првенствено лоцирана на северу и имају колективну копнену површину од око 2.000 km² (770 sq mi). У суседству Каспијског мора је Каспијска депресија, ниско лежећи регион 27 m испод нивоа мора. Централно Азијске степе протежу се дуж североисточне обале, док Кавкаске планине грле западну обалу. Биоми на северу и истоку су карактерисани хладним, континенталним пустињама. За разлику од тога, клима на југозападу и југу је генерално топла са неравномерном елевацијом услед мешавине висоравни и планинских масива. Драстична промена климе дуж Каспијског језера је довела до знатне биолошке разноврсности у региону.