Владари Новгородске кнежевине
(862-882)
Велики кнежеви Кијева
(882-1169)
Велики кнежеви Владимира
(1169-1272)
Велики кнежеви Москве
(1272-1547)
Цареви Русије
(1547-1721)
Императори Сверуски
(1721-1917)
Лидери Совјетске државе
(1917-1991)
Председници Русије
(1991-2022.)
Русијом су владале две династије: РЈУРИКОВИЧИ и РОМАНОВИ.
Династија Рјурикович је владала Русјом од 862. до 1598. године.
Оснивач династије је Рјурик, варјашки конунг (кнез), који је на позив Словена дошао у Новгород да влада заједно са своја два брата, Синеусом и Трувором, 862. године. После њега је владао Олег (879—912), који је престоницу из Новгорода преселио у Кијев (Кијевска Русија). Олег се 882. године прогласио за кијевског кнеза. Његов син Игор Рјурикович (912—945) је добио титулу великог кнеза. После њега Кијевском Русијом је владала његова жена Олга док је није наследио Свјатослав I Кијевски. Игоров и Олгин син Свјатослав је знатно проширио државу и поразио Хазаре. Ратовао је и са Византијом и походио Бугарску. Убили су га Печенези и од његове лобање направили пехар. Од 980. године Кијевском Русијом влада Владимир, Свјатослављев син, за време чије владавине је Русија примила хришћанство (988) године.
Династија Романов је владала Русијом од 1613. до 1917. године.
Први познати предак Романова и многих других племићких породица био је Андреј Иванович Кобила, бољар из времена московских кнезова Ивана Даниловича Калите и Симеона Ивановича. Сматра се да је Кобила пруског поријекла, син племића Гланда Камбиле (у православљу — Иван Камбила Дивонович) који је побегао у Русију након инвазије Тевтонског реда на Пруску крајем 13. вијека.
Андреј Кобила је имао пет синова: Семјона Жеребеца, Александра Јелку, Василија Ивантеја, Гаврила Гавшу и Фјодора Кошку. Они су родоначелници 17 руских племићких кућа.
Андреј Кобила и његови синови су се прозвали Кобилини док су се Фјодор Андрејевич и његов син Иван прозвали Кошкини. Деца Захарија Ивановича Кошкина су постали Кошкини-Захарини, а унуци само Захарини. Од Јурија Захаријевича су кренули Захарини-Јурјеви, а од његовог брата Јакова — Захарини-Јаковљеви. Деца Романа Јурјевича Захарина су постали Захарини-Романови, а унуци само Романови (рус. Романовы). Први који је носио презиме Романов (de) (рус. Романов) био је Фјодор Никитич (патријарх московски Филарет) у част свога оца Никите Романовича и деде Романа Јурјевича Захарина.
Извор: www.wikipedia.com