Архангељска област/Архангельская область

Архангељск или Архангелск (рус. Архангельск) град је у Русији и административно средиште Архангељске области. Налази се на реци Северној Двини, близу њеног ушћа у Бело море на далеком северу европског дела Русије. Архангељск је био главна лука средњовековне Русије. Град се налази на крају 1.133 km дуге железничке пруге која иде преко Јарославља и Вологде. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 348.716 становника.
Место где се данас налази Архангелск је Викинзима било познато као Бјармаланд. У 12. веку, Новгорођани су основали манастир аранђела Михаила на ушћу Северне Двине.
Године 1478. подручје је прешло под власт Московске кнежевине заједно са остатком Новгородске републике. Главно трговинско средиште у то време је било село Холмогорји, који се налазио нешто узводно.
Иван Грозни је 1555. дао повластице енглеским трговцима који су основали Друштво трговачких пустолова и који су почели слати бродове сезонски у естуарско ушће Северне Двине. Холандски трговци су исто почели да се појављивљују са својим бродовима у Белом мору. Године 1584. Иван Грозни је наредио оснивање насеља Нови Холмогорји (који ће касније бити преименован према оближњем манастиру посвећеног аранђелу).
У доба кад је Балтичко море било под надзором Шведске, Архангелск је био једина веза Московске кнежевине са морем, уз велику сметњу што је та лука зими била окована ледом. Домаће становништво, звано „поморји“, били су први људи који су истраживали трговачке руте према северном Сибиру, све до прекоуралског града Мангазеје и даље.
Петар Велики је 1683, кад је напунио тек десет година, наредио изградњу државног бродоградилишта у Архангелску. Годину касније, бродови Свјатоје Пророчество (Свето Пророчанство) и Апостол Павел (Апостол Павле), те јахта Свјатој Пјотр (Свети Петар) су једрили Белим морем. Упркос тим успесима, цар Петар Велики је схватио да ће Архангелск увек бити ограничен петомесечним ледом, па је након успешног похода против Шведске у балтичком подручју, основао град Петроград 1704.
Архангелск је почео заостајати у 18. веку, пошто је балтичка трговина бивала све важнија. Привреда му је живнула крајем 19. века, када је железничка пруга према Москви довршена и дрвни трупци постали главна извозна роба.
За време Првог и Другог светског рата, Архангелск је био главна лука преко које је стизала савезничка помоћ.
Архангелск се опирао бољшевичкој власти 1918—1920. године, и био је јако упориште белих, подупртих војном интервенцијом снага Антанте. Тада је у оквиру савезника у Архангелску било и око 4.000 српских војника који су потпомогли руску Белу гарду.
У задње време, Архангелск је скренуо пажњу на себе када се догодила Архангелска експлозија 2004.