Калињинградска област/Калининградская область

Калињинградска област (рус. Калинингра́дская о́бласть) је конститутивни субјект Руске Федерације са статусом области. Ова област се налази на крајњем западу Русије и представља руску ексклаву на обали југоисточног Балтика између Пољске и Литваније. Припада Северозападном федералном округу Русије. Административни центар области је град Калињинград, (познат по историјском имену Кенигзберг). Поред њега, већи градови су Совјетск (Тилзит), Балтијск и Черњаховск.
Област има површину од 15.100 km² и 955.281 становника.
Област носи име по административном центру, Калињинграду. Град су основали древни Пруси 1255. године, а кроз своју историју променио је неколико имена: Твангсте, Кенигзберг и коначно од 1946. Калињинград. Садашње име град је добио по бившем совјетском државнику Михаилу Калињину.
Становници Калињинградске области, своју регију неформално зову „Јантарни крај“ (рус. Янта́рный край), јер је ова област позната по рудницима јантара (ћилибара). У њој се налази 90% светских резерви ове окамењене смоле.
Калињинградска област је најзападнији регион Русије. Налази се у Централној Европи. Није спојен копном са остатком руске територије, али је повезан морем и на тај начин представља полуенклаву. Максимална дужина региона од запада према истоку је 205 km, а од севера ка југу 108 km. Дужина границе је 540 km; од тога, 410 km је копнено - отприлике колико и граница са Пољском и Литванијом, и 140 километара обално, дуж обале Балтичког мора.
Област је историјски представљала северни део Источне Пруске. Ту је у Средњем веку живео народ Пруси, који је говорио данас изумрлим старопруским језиком. Тевтонски витезови су покорили ову област, наметнули становништву хришћанство и основали теократску државу са центром у Кенингзбергу. Досељени Немци и Пољаци су асимирали домаће Прусе. Регион је постао провинција Источна Пруска у краљевини Пруска 1773. Источна Пруска је била важан центар немачке културе. Овде је, на пример, рођен и живео филозоф Имануел Кант.
У Другом светском рату Кенингзберг је тешко бомбардовала савезничка авијација. Црвена армија је овде продрла крајем августа 1944. Немачко становништво је, у страху од освете, углавном избегло према централној Немачкој, или је касније депортовано. Уговором у Потсдаму Источна Пруска је подељена тако да је њен северни део припао Совјетском Савезу (Совјетској Русији од 1946), а јужни Пољској. У совјетски део се населило становништво из Совјетског Савеза, углавном Русије, а имена топонима су промењена. Област и њен главни град су 1946. добили име по председнику Врховног совјета СССР Михаилу Калињину.
Од распада Совјетског Савеза 1991, Калињинградска област је физички изолована од остатка Русије. То је економски погодило становништво области и она је постала позната по незапослености, криминалу, шверцу и наркоманији. И дан данас трају преговори Русије и ЕУ о визном режиму за становнике Калињинградске области. Од друге половине 1990-их Русија је прогласила Калинњинградску област за специјалну економску зону што је допринело наглом економском расту, нарочито инвестиција из ЕУ.