Смоленска област/Смоленская область
Смоленска област (рус. Смоленская область) или скраћено Смоленшчина (рус. Смоленщина) конститутивни је субјект Руске Федерације са статусом области и налази се на простору Централног федералног округа, на крајњем западу европског дела Русије.
Ограничена је са Московском, Калушком, Брјанском, Тверском и Псковском области Русије, односно на западу са Могиљовском и Витепском области Белорусије.
Са површином од 49.779 km2 међу мањим је федералним јединицама Русије. На том подручју је према проценама из 2014. живело око 968.000 становника. Главни и највећи град области је Смоленск, а већи градови су још и Рослављ и Вјазма. Једна је од етнички најхомогенијих руских области пошто готово 95% становника чине етнички Руси. Административно је подељена на 25 опшинских рејона и 2 градска округа (Смоленск и Десногорск).
Област носи име по административном центру, граду Смоленску. То је један од најстаријих градова Русије, а први званични помен града је из 863. године.
Постоји неколико теорија о пореклу имена града. Најчешће се своде на корен старословенске речи: смоль - смола, терен, нагиб. По неким теоријама име града и области води порекло од древног јужнословенског племена Смољани, које је током VIIвека насељавало Родопске планине и долину река Нестос.
Смоленска област смештена је на крајњем западу Руске Федерације. Ограничена је са Псковском и Тверском облашћу на северу, Московском на истоку, Калушком на југоистоку, те са Брјанском облашћу на југу. На западу је међудржавна граница са Републиком Белорусијом, односно рејонима Витепске и Могиљовске области те земље. Са површином од 49.779 km2 налази се на 56. месту по величини међу субјектима Руске Федерације.
Географски гледано, Смоленска област се налази у централним деловима простране Источноевропске низије. Углавном равничарски рељеф местимично је испресецан мањим узвишењима моренског порекла и благо је заталасан. Највећи делови области се налазе у пределима Смоленског побрђа, чији најистакнутији делови су Духовшчинско и Вјаземско побрђе. Надморска висина области креће се од максималних 321 m на територији Вјаземског рејона, до 141 m уз обалу Западне Двине на граници са Белорусијом (ивични део Прибалтичке низије). На северозападу области су делови Витепског (до 232 m) и Валдајског побрђа, док су на истоку делови Московског побрђа (висине до 255 m). На крајњем југу области побрђа постепено прелазе у доста нижу и замочварену Придњепарску низију са просечним надморским висинама између 175 и 180 m.
Град Смоленск се убраја међу најстарије руске и источнословенске градове, а први пут се у писаним изворима помиње у Архангелском летопису из 863. године, а у вези са походом кијевских кнезова Аскољда и Дира из Новгорода ка Цариграду. Како је град Смоленск већ у то доба био добро утврђен и густо насељен, кијевски кнезови су га обишли. Године 882. књаз Олег Новгородски заузео је Смоленск и прогласио га поседом Кијевске Русије, а за управника над градом је поставио књаза Игора Рјуриковича.
Године 1127. формирана је Смоленска кнежевина која је свој врхунац доживела током XII века, и тада је обухватала готово целокупну територију данашње Смоленске области. Иако кнежевина никада није била под директним нападом татарско-монголских хорди, ипак је Смоленск 1274. постао вазалном кнежевином Златне Хорде.
Током јула 1404. литвански књаз Витаутас је освојио Смоленск чиме је окончано постојање независне смоленске кнежевине. Године 1410. смоленска војска учествовала је у Гривалдској бици на страни Литванаца, а против Витезова Тевтонског реда. Град Смоленск је 1514. постао делом Велике Московске кнежевине, Након периода Смутних времена Смоленск и његова околина 1618. постају делом Пољско-литванске државе, у чијим границама остају све до 1654. године када поново постају делом руске земље. Године 1708. основана је Смоленска губернија која је постојала све до 1929. године.
Крајем XIX века подручје је било захваћено интензивнијом индустријализацијом и доживело је велики привредни препород, а сам град Смоленск је 1870. железницом повезан са Москвом.
У Смоленску је 31. децембра 1918. основан „Ревоуционарни раднички комитет Белорусије“ који је само дан касније прогласио оснивање Белоруске ССР (седиште организације је премештено у Минск средином јануара 1919). Смоленск и његова околина остали су у саставу руске државе, односно Руске СФСР.
Некадашња Смоленска губернија је распуштена 1. октобра 1929, а њена територија је заједно са неколико суседних области прерасла у новоосновану Западну област чијим административним центром је постао град Смоленск. Западна област није била дугог века, те је већ 1937. распуштена, а уместо ње су успостављене Смоленска, Курска и Орловска област. Током двадесетих година прошлог века у Смоленску долази до интензивнијег развоја индустрије, а у то време у граду је отворена фабрика за производњу авиона.
У месту Катињ, на западу области су припадници Совјетске тајне полиције (НКВД) убили неколико хиљада пољских заробљеника, а догађај је постао познат као „Катињски масакр“.
Смоленска област је окупирана од стране трупа Вермахта током јула 1941. године, и под немачком окупацијом је био све до 25. септембра 1943. када је ослобођен од стране јединица совјетске Црвене армије. Од 1944. област се налази у садашњим границама.