Тверска област/Тверская область

Тверска област (рус. Тверская область) конститутивни је субјект Руске Федерације са статусом области и налази се на простору Централног федералног округа на западу европског дела Руске Федерације.
Граничи се са Московском облашћу на југоистоку, на југу је Смоленска област, на истоку је Јарославска, на северу и североистоку Новгородска и Вологдска област, те Псковска област на западу.
У историјским изворима подручје је од најранијих времена познато као Тверска земља и Тверски крај, а као административна јединица Руске Империје носило је име Тверска губернија. У садашњем облику успостављена је 29. јануара 1935. под именом Калињинска област, а након што је граду Тверу враћено старо име (до 1990. град се звао Калињин) и цела област добија садашњи назив.
Са површином од 84.201 km² налази се на 38. месту међу субјектима Руске Федерације. На том подручју је према проценама националне статистичке службе за 2018. живело 1.283.754 становника (у просеку 15,25 ст/км²). Главни и највећи град области је Твер (са 410.000 становника), а већи градови су Ржев, Вишњи Волочок, Кимри, Торжок и Конаково. Етнички је веома хомогена, Руси чине око 93% укупне популације а најбројније националне мањине су Украјинци и Карели.
У административном смислу област је подељена на 36 општинских рејона и 7 градских округа и они представљају основни ниво административне поделе. Међу градских окрузима је 5 градова обласне субординације (Твер, Вишњи Волочок, Ржев, Кимри и Торжок) и 2 затворена града (Озјорни, Солњечни). На територији рејона постоје укупно 44 насеља урбаног типа, а од тог броја њих 18 су градови рејонске субординације (другостепени градови) и 26 варошица. Рејони су подељени на урбане и руралне заједнице (или другостепене општине).

Тверска област је име добила по административном центру, граду Тверу. Град је основан 1135. године, а у првим писаним изворима се помиње као Тьхвѣрь.
На територији некадашњих олоњетских земаља, речи сличне речи твер су биле уобичајни називи за реке и језера. Отуд и име језера Тихвера, па неки етимолози повезују име овог језера са именом града. Друге теорије су засноване на балтичко-словенском становништву и њиховим називима за прве утврде, пољски: twordza -твђава; и литвански: твора -ограда.
Област је одликована Орденом Лењина 1966. године.
Тверска област смештена је на западу европског дела Руске Федерације, односно обухвата крајњи северозапад Централног федералног округа. Протеже се у правцу запад-исток у дужини од око 450 километара, односно од севера ка југу до 260 километара. Обухвата територију површине 84.201 км², што чини свега 0,49% државне територије, и по том параметру налази се на 38. месту међу 83 административно-територијална субјекта Руске Федерације.[4] Територијално је најпространија област на подручју Централног федералног округа. На северу је ограничена територијама Новгородске и Вологдске области (обе припадају Северозападном федералном округу), на истоку је Јарославска, а на западу Псковска област. На југу се граничи са територијама Московске и Смоленске области. Југоисточна граница области од главног града земље Москве је удаљена свега око 90 километара.
У географском смислу територија Тверске области обухвата запад централних делова простране Источноевропске низије. У рељефном погледу Тверска област је подручје изразито равничарског типа са којег се готово неприметно уздижу благо заталасана узвишења моренског порекла (посебно у централним деловима). Око трећине обласне територије у централним и западним деловима лежи у зони Валдајског побрђа. То су највиши делови Тверске области са просечним надморским висинама између 200 и 300 m. Овде се налази највиша тачка области, Макушка Валдаја, која лежи на надморској висини од 346,9 m (на територији Вишњеволочког рејона).[4] Важније целине Валдајског побрђа на југу су Вишњеволочка греда и Оковска шума. Јужно од града Твера налази се око 200 км дуга и до 40 км широка Тверска греда, моренско узвишење лучног облика (остатак некадашњег московског ледника), надморске висине до 257 m. На североистоку области се налази Овинишченско побрђе, висине до 267 m, док је на истоку Бежечки врх.
Валдајско побрђе се на истоку и западу наставља на низијска подручја обично смештена уз речне долине, са просечним надморским висинама између 100 и 150 m. Најнижи део области је Плоскошка низија на крајњем северозападу, на територији Торопечког рејона. Ту се налази и најнижа тачка области, на десној обали реке Куње, са надморском висином од 61 метра (у просеку цела низија лежи на надморским висинама од 65 до 70 m). На североистоку је Молого-Шекснинска низија, док је на југоистоку Горњоволшка низија (уз горње делове тока Волге).