Краснодарска Покрајина (рус. Краснодарский край), незванично позната и само као Кубањ (рус. Кубань), конститутивни је субјект Руске Федерације и један од девет федералних субјеката са статусом покрајине (рус. край). Налази се на крајњем југозападу европског дела Русије на подручју Јужног федералног округа.
Краснодарска Покрајина се налази на крајњем југозападу европског дела Русије, у геополитичкој области познатој као Северни Кавказ. Излази на обале Црног и Азовског мора и један је од тек 4 субјекта Федерације који има излаз на ове акваторије, док су на југу покрајине високи врхови Великог Кавказа. Река Кубањ која протиче централним делом покрајине дели Краснодарски крај на равничарски север и планински југ. Граничи се са три федералне републике, Кримом на западу, Карачајево-Черкезијом на југоистоку и Адигејом која се у виду енклаве налази унутар јужних делова покрајинске територије, Ростосвком облашћу на северу и Ставропољским крајем на истоку. Јужна граница покрајине је уједно и део међународне границе између Руске Федерације и дефакто независне Републике Апхазије (односно Републике Грузије која Апхазију сматра делом своје територије). Са површином од 75.485 km2 налази се на 41. месту.
Према проценама националне статистичке службе за 2018. на подручју Краснодарске покрајине живело је 5.600.893 становника или у просеку 74,20 ст/km2, и по том параметру ово је треће најнасељеније подручје у Русији, одмах иза Москве и Московске области. Према статистичким подацима из исте године тек нешто више од половине укупне популације покрајине живи у градским центрима. Главни и највећи град покрајине је Краснодар са око 880.000 становника, а више од сто хиљада становника имају и градови Сочи (411.000), Новоросијск (270.000) и Армавир. Град Сочи је 2014. био домаћин Зимских олимпијских игара. Покрајина је административно подељена на 37 другостепених општинских рејона (рус. муниципальные районы) и на 7 градских округа (рус. городские округа).
Као административна јединица Совјетског Савеза Краснодарска покрајина је основана 13. септембра 1937. од делова дотадашње Азовско-црноморске покрајине. Туризам је једна од најважнијих привредних делатности у покрајини, и то купалишни туризам у приморском подручју и зимски у унутрашњости на планинском подручју. Најважнији туристички центри су Сочи, Геленџик и Анапа. Новоросијск је једна од најважнијих руских поморских лука, а у покрајини су стациониране луке руске црноморске флоте
Етимологија
Покрајина носи име по административном центру Краснодару. Град је основан 1793. године и до 1920. се звао Јекатиринодар, што би значило „Јекатеринин поклон” (по царици Катарини, за чије владавине је основан град). Доласком комуниста на власт у Русији, име града је промењено у красно, што значи „црвен” и дар — „поклон”, што би за име града значило „Црвени поклон”.
Географија
Краснодарска Покрајина се налази на крајњем југозападу Руске Федерације, односно у јужном и западном делу географске регије Северног Кавказа и припада Јужном федералном округу. Покрајина обухвата територију површине 75.485 km2, што чини 0,44% од укупне површине Русије, и по том параметру Краснодарска Покрајина се налази на 41. месту међу 85 субјеката Федерације. Око 5,11% покрајинске територије отпада на унутрашње воде. Покрајинска територија је прилично компактна целина, па је тако максимална дужина у правцу север-југ 327 километара, однсоно у смеру запад-исток око 360 километара.
Покрајина се на северу граничи са Ростовском облашћу, на истоку је Ставропољска Покрајина, а на југоистоку Карачајево-Черкеска Република. Јужни део покрајинске границе уз реку Псоу уједно је и међународна граница између Руске Федерације и Републике Апхазије коју Русија признаје као независну земљу (Грузија Апхазију сматра покрајином у свом саставу). Уски Керчки пролаз, у најужем делу ширине око 4,5 km, раздваја Краснодарску Покрајину од Кримског полуострва, односно од руске Републике Крим. Унутар јужног дела покрајинске територије у виду енклаве сместила се руска аутономна Република Адигеја. На западу и северозападу Краснодарска Покрајина излази на обале Црног, односно Азовског мора, а укупна дужина морске обале је 740 километара. Укупна дужина копнених граница покрајине је око 800 километара. Покрајинска територија је 45. паралелом подељена на две готово једнаке половине.
Извор: www.wikipedia.com