Амур

Амур (рус. Аму́р, монг. Хара-Мурэн - „Црна река“, кин. 黑龙江, Hēilóng Jiāng, манџ. Sahaliyan Ula) – је река у источној Азији. Слив реке Амур простире се на територији Русије, Монголије и Кине. Површина басена износи око 1.855.000 km². Амур настаје спајањем реке Шилка и реке Аргун. Улива се у Охотско море. Дужина Амура износи 2.824 km, а од извора реке Аргун 4.444 km. По површини басена Амур се налази на четвртом месту у Русији (после Јенисеја, Оба и Лене).
У горњем току (до Благовјешченска) Амур је планинска река. Део до Хабаровска се сматра средишњим током реке; тамо река тече доста спорије, обале су понекад мочварне. Од Хабаровска река тече споро кроз Доњеамурску низију (Нижнеамурская низменность). На обалама реке налази се неколико већих језера као што су Болоњ, Удиљ и Орељ. Главне притоке су: Аргун, Зеја, Усури, Буреја, Сунгари, Амгун, Анјуј и Тунгуска. На ушћу проток воде износи 10.800 m³ у секунди. У Хабаровску 7.549 m³ у секунди. На реци се често колеба ниво воде; у горњем току ниво воде може да се промени за чак 10 метара. Амур често плави, а највеће поплаве су биле 1897, 1928. и 1956. године. Најнижи ниво воде у реци је крајем зиме. Важнији градови над реком су: Хабаровск, Благовјешченск, Комсомољск на Амуру, Николајевск на Амуру.
Највећа врста риба у Амуру је калуга, која може да достигне дужину и до 5,6 m. У сливу реке налази се велики број великих предаторских риба, као што су северна змијоглава, амурска штука, тајмен, амурски сом, предаторски шаран и Elopichthys bambusa, као и најсевернија популација амурске макано оклопне корњаче и индијски лотос.