Башкортостан, или званично Република Башкортостан (рус. Республика Башкортостан, башк. Башҡортостан Республикаһы), такође позната и као Башкирија (рус. Башкирия), је конститутивни субјект Руске Федерације са статусом републике на простору између Волге и Урала. Њен главни град је Уфа.
Република се налази на југоистоку европског дела Русије, југозападно од планине Урал. Башкортостан је, по броју становника, најнасељенија република у Русији са више од четири милиона становника. Од осталих република у саставу Русије, с Башкортостаном се граниче и Удмуртија и Татарстан. Привреда републике заснива се на експлоатацији и преради нафте.
Ова република има веома јаке везе са суседном републиком, Татарстаном.
У Башкортостану су Руси најбројнији народ, док је по вероисповести највише сунита.
Етимологија
Назив Републике Башкортостан долази од титуларног народа Башкири, који су, након Руса (око 36%), други најбројнији народ у овој републици (са око 29%), и персијског постфикса -стан који означава „земљу“. Башкири су народ туркијског порекла, традиционално сунитски муслимани.
Реч Башкир се први пут јавља у 5. веку са појавом приволшких Башкира. Већина башкирских етимолога сматра да реч баш-кир произилази од туркијских речи баш – „прави“, „главни“ и кор (корт) – „племе“, „род“, што би Башкире означавало као „Главно племе“.
Историја
Подручје данашњег Башкортостана некада је била такозвана Магна Хунгарија (лат. Magna Hungaria – „Велика Хунгарија“), или Велика Мађарска, завичај данашњег мађарског народа. Ислам је продро међу Башкире у 10. веку и до 14. века постао доминантна религија. Џингис-кан је око 1220. завладао Башкортостаном. Под монголском владавином Башкири су били до средине 16. века, када су се њихове племенске поглавице добровољно прикључиле царству Ивана Грозног. Губернија у Уфи је основана 1865. док је Аутономна Башкирска Совјетска Република настала 1919. Дана 25. фебруара 1992. године територија је добила садашње име: Република Башкортостан.
Религије
Највећи део становништва су сунитски муслимани, углавном Башкири и Татари.
Већина Руса, Чуваша и Украјинаца су православци. Већина Маријаца су пагани. Велики део становништва Башкортостана чине нерелигиозни људи. Такође, у републици живи и око 13.000 Јевреја, који имају нови Јеврејски центар, саграђен 2008.
Према званичном истраживању из 2012. 30% становништва Башкортостана су муслимани, 25,2% су православци, 3% су хришћани који не припадају ниједној заједници, 1% припада некој од других православних цркава, док су 2% становништва родноверни, маријски пагани или тенгристи. Такође, 15% становништва је агностици, 8% су атеисти, а 7,8% припадају некој другој религији или нису дали одговор на питање.