назад на републике

Република Јакутија






Грб



Застава



Држава: Русија

Федерални округ: Далекоисточни

Главни град: Јакутск

Површина: 3.078.100 km2

Број становника: 965.000

Јакутија (рус. Якутия) или Саха (рус. Саха, јак. Саха), званично Република Саха (Јакутија) (рус. Республика Саха (Якутия), јак. Саха Өрөспүүбүлүкэтэ — „Саха Република”), је конститутивни субјект Руске Федерације са статусом републике. То је највећа руска аутономна република која заузима простор целог источног Сибира. Улази у састав Далекоисточног федералног округа. Главни град републике је град Јакутск.

Етимологија

Република је добила име по титуларном народу Јакутима који су најбројнији народ у овој републици (са око 50%). Иначе, Јакути себе називају Сахи или Сахалари, а своју земљу Саха.

Географија

Јакутија се налази у североисточном делу азијске Русије. Представља највећи недржавни ентитет на свету, са површином од 3.103.200 km2 , па самим тим је и највећи федерални субјект Руске Федерације. На истоку се граничи са Чукотским аутономним округом, и Магаданском области, на југоистоку са Хабаровском Покрајином, на југу са Амурском области и Забајкалском Покрајином, на југозападу са Иркутском области и на западу са Краснојарском Покрајином. На северу њену природну линију формирају Лаптевско и Источносибирско море. Укупна дужина морске обале је виша од 4,5 хиљада km. Више од 40% територије Јакутије се налази северно од линије Арктичког круга.


Рељеф

Јакутија је због физичке и географске локације њене територије, карактеристична многобројним природним условима и ресурсима. Већи део њене територије обухваћен је планинама и висоравнима, што чини више од ⅔ њене површине, а само ⅓ њене територије се налази у низији. Јакутији, такође припадају и Черски, Верхојански и Становојски венац планина. А највиши врх на планини Победа износи 3.147 m .
Западни део Јакутије је једна од највећих висоравни, то је Средњосибирска висораван. Највеће низије су: Средњеколимска, Колимска и источни део Северносибирске низије.


Хидрографија

Јакутија има велики хидрографски потенцијал (700 хиљада река и потока и преко 800 хиљада језера). Највеће пловне реке су: Лена (дужина - 4400 km), Виљуј (2650 km), Олењок (2292 km), Алдан (2273 km), Колима (2129 km), Индигирка (1726 km), Ољокма (1436 km), Анабар (939 km) и Јана (872 km).

Извор: www.wikipedia.com