Хазари

Хазари су били полуномадско туркијско племе, које је створило политички ентитет који је за време свог постојања био најмоћнија земља произашла од бившег Западног туркијског каганата. Налазећи се на главној артерији трговине између северне Европе и југозападне Азије, Хазарија је постала једна од најистакнутијих трговачких империја средњовековног света, управљајући западном рутом Пута свиле и играјући кључну комерцијалну улогу као раскрсница између Кине, Средњег истока и Кијевске Русије. Током отприлике три века (око 650—965) Хазари су доминирали пространим подручјем које се протезало од Волшко-донске степе до источног Крима и северног Кавказа. Хазарија је дуго служила као тампон држава између Византијског царства на једној страни и номада из сјеверних степа и Омејадског калифата на другој; касније је служила као заступник Византије против Сасадинског царства. Савез је престао да постоји око 900. године када је Византија почела да охрабљује Алане да нападају Хазарију и ослабе њене посједе на Криму и Кавказу, покушавајући да прибаве савез са растућом моћи Руса на северу, које су желели да преведу у хришћанство. Између 965. и 969. године, кнез Кијевске Русије Свјатослав I освојио је престолницу Итилу и уништио хазарску државу. Одређивање поријекла и природе Хазара блиско је повезано са теоријама о њиховом језику, али то ствара сложене потешкоће јер не постоје хазарски записи на матерњем језику, а држава је била полиглотска и полиетничка. Сматра се да је изворна религија Хазара био тенгризам, као и код севернокавкаских Хуна и осталих туркијских народа. Полиетничке становништво Хазарског каганата чинило је мултиконфесионални мозаик пагана, тенгриза, јудаиста, хришћана и муслимана. Владајућа елита Хазара је према Јехуди Халевију и Ибн Дауду прешла на рабински јудаизма у 8. веку, али обим преласка осталог становништва на јудаизам у Каганату остаје неизвестан Могуће хазарско порекло доводи се у везу са словенским јудајским Суботницима, Бухарским Јеврејима, муслиманским Кумицима и Казасима, Донским козацима, туркијским Кримчацима и њиховим кримским суседима Караимима, затим молдавским Чангима, Горским Јеврејима и другим. Крајем 19. века, појавила се теорија према којој је језгро данашњих Ашкенаских Јевреја генетски води порекло од хипотетске хазарске јеврејске дијаспоре која се са простора данашње западне Русије и Украјине пресилила у данашњу Француску и Немачку. Овe теорије наилазe на повремену подршку, али већина научника је сматра скептичном. Ова теорија се повремено повезује са антисемитизмом и антиционизмом.

Извор: www.wikipedia.com