Чита (рус. Чита) град је у Русији и административни центар Забајкалског краја. Лежи код слива реке Чита и Ингоде и један је од станица на транссибирској железници. Налази се 800 km источно од Иркутска код Бајкалског језера. Град је и важна војна база. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 323.964 становника.
Прво насеље је установио козак Пјотр Бекетов 1653. Популација 1885. је била 5.728, а 1897. 11.480. У граду су били заточени и декабристи, који су у Сибиру издржавали казну. Тако је Чита била позната и као „Место прогнаника“. Долазак политичких прогнаника, који су били интелектуалци, се позитивно одразио на интелектуални развој и трговину града. Тако је град постао центар трговине у Сибиру, нарочито тамошњим ресурсима лесом, уранијем и златом.
Крајем 19. века насељава се пуно Татара, који су дошли трговати. Након неуспеле револуције 1905 у Санкт Петербургу област у граду су преузели бољшевици и разгласили Републику Читу. Краткотрајну област бољшевика су преузели царистичне трупе. Шест вођа бољшевика је стрељано на брду Титовскаја сопка. 22. јануара 1906. Читу заузимају царисти. Друга република Чита, названа и Далекоисточна република, је проглашена 6. априла 1920 и трајала је до 1922.
Чита је била и циљ другог леденог марша поражених белогардиста 1920. године. У Чити је вероватно био запењен и део царског злата од колчаковог златног воза од стране Јапанаца, који су потпомогли царисте опремом.
Извор: www.wikipedia.com