Иркутск

Иркутск (рус. Иркутск) град је у Русији и административни центар Иркутске области у Сибиру. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 587.225 становника. Иркутск је удаљен седамдесет километара од Бајкалског језера и једна је од најзначајнијих станица на транссибирској железници која води од Москве преко Владивостока до Пекинга. Од Москве је удаљен 5125 километара железницом и један је од најважнијих градова у Сибиру. Добио је име по реци Иркут, која се улива у реку Ангару у близини града.
Иркутск је смештен у јужном делу Сибира, недалеко од Бајкалског језера, он је највећи град бајкалске регије. Град лежи на десној обали реке Ангаре, притоке Јенисеја, 45 м испод нивои њеног истјецања из Бајкалског језера. Река је на овом месту широка 579 м. На супротној обали је предграђе Гласковск. На реци је код града саграђена брана иза које се налази Иркутско вештачко језеро које се протеже све до Бајкалског језера. Речица Иркут, по којој је град добио своје име утиче у Ангару насупрот граду. Кроз град тече и речица Ида односно Ушаковка. Рељеф је брдовит (обронци горја Сајан). Клима је оштра континентална, према поларној (као и у највећем делу Сибира). Лети је просечна температура 18°C, а зими -19°C. Бајкалско језеро утиче на смањење температурних амплитуда, тако да годишње разлике температуре нису изражене као другде у Сибиру. Количина падавина није велика јер је средњи Сибир врло удаљен од мора. Највише падавина падне лети. У простору око града расте густа црногорична шума тајга.

Историја

Иркутск је настао као козачко утврђење, основано 1652. на обали Ангаре. Крајем 17. века добио је статус града, а око 1760. путем је повезан са Москвом. Град се развијао као трговачко средиште: из његовог подручја су се извозили сибирски производи, а преко Иркутска у Русију је стизала кинеска роба. У децембру 1825. једна група руских племића је подигла устанак против цара Александра I. Устанак је угушен и декабристи су протерани у Сибир. Највећим делом су се населили у Иркутску. Они су имали огромног утицаја на друштвени и духовни развој града: тако су основана многа учена друштва и универзитети у Иркутску. Град је претрпео велику штету у великом пожару из 1879. године. Транссибирска железница стигла је 1894. до Иркутска, а већ 1904. до Владивостока. У Совјетском Савезу Иркутск је био важно средиште индустријализације Сибира.

Извор: www.wikipedia.com