Кремљ

Московски кремљ (рус. Московский Кремль) је историјски утврђени комплекс у самом центру Москве, окружен реком Москва (на југу), Црвеним тргом (на истоку) и Александровом баштом (на западу). Један је од најпознатијих кремаља (руских цитадела) и укључују четири палате, четири катедрале, а опасан је Кремаљским зидом са Кремаљским кулама. Комплекс служи као званична резиденција Председника Русије.

Историја Кремља

Москва је настала и развијала се око утврђеног седишта владара, на почетку обласног, а по премештању престонице у Москву и владара руске државе. Још у 11. веку јављају се градови у долини реке Волге, као што су Владимир и Ростов. Почетком 12. века, Руси почињу интензивније да колонизују долину Волге. Због притиска номадских племена, политички центар Русије тог доба премешта се са обала Дњепра ка истоку, у горњи ток Волге. Највећа колонизација, за овај рад важне територије, почиње средином 12. века, сеобом ратничких племена на територију кнежевине Суздаљ, којом је у то време владао Јуриј Долгоруки, син кијевског кнеза Владимира Мономаха, са седиштем у граду Владимиру. Преношењем центра државе у долину горње Волге отворени су нови трговачки путеви према средњој Азији, уместо старих, који су спајали стару руску престоницу Кијев са Константинопољом и немачком Ханзом. Територија данашње Москве је у то време лежала на раскрсници важних копнених и речних трговачких путева. Тај простор, окружен двема рекама, реком Москвом и Неглином, са једне стране и густим шумама са друге, представљао је природно утврђење које је становништву давало велику предност у одбрани свог насеља од пљачкаша и освајача. Тако повољна геостратешка позиција била је пресудна да се баш то насеље развије у тако снажан градски центар, доминантан над суседима и конкурентским градовима. Цар-звоно (1733—35) Прво забележено племе које је живело на овом простору било је словенско, паганско племе Вјатич, које је међу првима примило хришћанство. Сам назив Москва се у руским историјским студијама везује за 1147. годину. Постоје многе легенде о настанку тог имена, од којих је једна од најпопуларнијих прича која се први пут среће код руских историчара из 16. века, а која говори о човеку по имену Мосок, који се сматра за оснивача Москве. По тој причи, Мосок је имао жену по имену Ква, па се одатле и изводи име града Мос-Ква. Као што је већ напоменуто, град је формиран око поседа кнеза и налазио се на чвору трговачких путева. Како је град постајао све важнији на трговачкој, па самим тим и политичкој мапи, тако је постајао све примамљивији освајачима и пљачкашима. Због тога је већ средином 12. века подигнут дрвени бедем са источне, најслабије заштићене стране насеља, који је спајао обале река Москве и Неглине. Тако је по први пут комплетиран и дан-данас препознатљив кремаљски утврђени троугао. Накнадно је 1156. године уз источни бедем прокопан шанац који је спајао обале две реке. Сама реч кремљ, а везано за Москву, се први пут помиње у извештајима о пожару у Москви 1331. године. После тога сама реч се губи и не среће се у наредних два и по века све до 1589. године када је изграђен зид и око новоприпојеног насеља које се развило северно од Кремља, названог Белгород. У тадашњим извештајима се за утврђено седиште цара у самом језгру Москве употребљава назив Кремљ, који од тада до данас постаје сталан и незаменљив.

Извор: www.wikipedia.com