Благовјештанска саборна црква (рус. Благовещенский собор) је руска православна црква посвећена Благовештењу Богородице. Налази се на југозападној страни Катедралног трга Московског кремља у Русији, где се директно повезује са главном зградом комплекса Велике кремаљске палате, у непосредној близини Палате фасета. Првобитно је била лична капела за московске цареве, а њен игуман је остао лични исповедник руске краљевске породице до почетка 20. века. Сада такође служи као део музеја московског кремља.
Благовјештанску саборну цркву су саградили псковски архитекти 1484—1489. у оквиру планова Ивана ІІІ Васиљевича за обнову московског кремља. Изграђена је на месту старије истоимене катедрале из 14. века, која је обновљена 1416. Ова старија катедрала је заузврат заменила претходну дрвену цркву из 13. века која је била жртва честих пожара у Кремљу.
Грађевински радови започели су употребу постојећих темеља 1484, а завршени су августа 1489. Одређени број икона почетком 15. века су поново коришћене у новој згради. Због близине палате, Иван ІІІ Васиљевич је цркву изабрао за своју личну капелу, а изграђено је и степениште које цркву повезује директно са његовим личним одајама у палати. У почетку је данашња Благовјештанска саборна црква имала само три куполе. Након што је тешко оштећена у пожару 1547, тадашњи велики кнез и (први руски владар) Иван IV Грозни започео је рестаурацију цркве која је завршена 1564. На западној страни су додате две куполе. Зграда је са три стране била окружена преградама, а над лучним изграђене су четири бочне капеле са једном куполом, тако да је катедрала сада садржи укупно девет купола. Године 1572. добила је додатно степениште на својој јужној фасади, касније названо Грозненски, названо по Ивану Грозном.
Много црквеног блага изгубљено је током окупације Москве од стране војски државне заједнице Пољске и Литваније 1612. на крају смутног времена. Оштећен је и великим пожаром у Кремљу 1737. Током Наполеонове инвазије 1812, црква је коришћена као касарна и углавном је опљачкана. Обновљена је 1815—1820. Током руске револуције, црква је оштећена током борби. После ју је затворио бољшевички режим. Током 1950-их, заједно са осталим „преживелим” црквама у московском кремљу, сачувана је као музеј. После 1992. повремене верске службе су настављене, укључујући и службу на празник Благовести, коју је обављао патријарх московски. Зграда цркве је обновљена 2009.
Од времена крунисања Ивана Грозног, чланови краљевске породице су се венчали у њој и тамо крстили своју децу. Чак и након пресељења главног града у Санкт Петербург, Благовјештанска саборна црква је остала једна од најважнијих цркава у Русији.
Извор: www.wikipedia.com