Владари Новгородске кнежевине

Био је варјашки новгородски кнез од 879. године, а касније и Кијевски од 882. Он је померио престоницу из Новгорода у Кијев тако да је он био оснивач јаке Кијевске Русије. Олег је био јако лукав. Олег је хтео да прошири своје границе, тако да је кренуо према југу. 882. године је заузео Смоленск и Љубеч, који су стајали на путу од Новгорода до Кијева. Такође, заузео је и Кијев. Наиме, Кијев је освојио на превару, тако што је узео Игора у наручје и прерушен у трговца дошао у Кијев и позвао владаре Аскода и Дира, да изађу пред госте – саплеменике. Владари су се спустили на реку и ту су убијени. Убрзо после тога Кијев је постао Руска престоница. Олег је заузео Кијев 882. године. Отуда назив Кијевска Русија. Између Новгорода и Кијева постојала су словенска племена која још нису била потчињена Олегу, али, он их је касније све покорио. На челу Кијевске Русије је био Олег. Један од разлога за стварање старе Руске државе, била је потреба да се обезбеди ред и заштита дуж међународног трговачког пута „од Варјага до Грка“, као и трговачки пут дуж Волге. У Русијиу IX веку није постојало писано право. Становници су се служили обичајним правом и то је био Закон руски који се помиње у старим руским летописима. Један од разлога за оснивање старе руске државе била је потреба да се ред и заштита дуж трговачког пута од “Варјага до Грка“, а такође и трогвачки пут дуж Волге. Варјази су имали улогу главног посредника у трговини, а Словени су такође били заинтересовани за стварање руске државе, првенствено они Словени који су живели дуж међународног трговачког пута. Иначе, варјази су имали улогу посредника у међународној трговини између Западне Европе и земаља развијеног Истока. Олег је учествовао и у походу на Цариград (907.). Постојала је потреба да се обезбеде повољни услови за руску спољну трговину, тако да је то био један од разлога да се организује поход на Византију. На Цариград је, 907. године кренуло 2000 бродова са по 40 војника на сваком броду. У походу су учествовали Варјази, Иљменски Словени, Чуди, Мерја, Древљани, Радимићи, Пољани, Цеверни вјатићи и сва Русија. Скити су уништавали све пред собом, пљачкали су куће и убијали људе. Врло брзо су стигли под зидине Цариграда. Иако су капије Цариграда биле затворене, скити су успели да уђу у град. После освајања Цариграда, Олег се вратио у Кијев и сам чин освајања Цариграда озваничио је стварање нове моћне државе са центром у Кијеву. О Руским интересима, водили су рачуна Ромеји, тако да је Ромејско царство стремило над Русима, уговори о миру и трговини између два царства, закључени су 909. и 911. године. Споразум о трговини је био веоома важан за Русију зато што су руски трговци били ослобођени плаћања царина. Олег је од својих поданика добио надимак “пророк“. Кнез Олег је умро 912. године од уједа змије. Та змија је изашла из лобање кнежевог коња. Олега је наследио кнез Игор (912.-945.).

Извор: www.wikipedia.com