Владавина

Цара Михаила Фјодоровича је наслиједио његов син јединац Алексеј са само 16 година, без живих родитеља. Током живота Алексеј је имао укупно 15 дјеце из два брака. Имао је шест синова, али здравствено стање неких од њих је било забрињавајуће. Цара Алексеја Михајловича је наслиједио његов 15-годишњи син Фјодор који је био инвалид. Умро је без потомака и избио је спор око права на престо између породица Милославских и Наришкина. Први по насљеђивању је био Иван V Алексејевич, али је био физички и ментално неспособан. Ипак је Бољарска дума у договору са патријархом именовала 10-годишњег Петра І Алексејевича за цара заједно са мајком као регентом. Против тога се побунила Иванова породица на челу са његовом сестром Софијом Алексејевном. Она је стајала на челу побуне стрелаца и преузела је мјесто регента, а заједнички владари су постали Иван и Петар.
Цар Иван V Алексејевич је умро 1696, а као једини владар је остао његов полубрат Петар І Алексејевич. Он је извршио значајне државне и црквене реформе и остао запамћен као „Петар Велики“. Феудално Руско царство је претворио у Руску Империју узевши титулу императора сверуског. Умјесто Москве нова престоница је постала новоизграђени Санкт Петербург. Владао је до своје смрти 1725. када га је наслиједила његова жена Катарина І Алексејевна. Умрла је двије године касније. Престо је наслиједио Петров унук Петар ІІ Алексејевич, син погубљеног царевића Алексеја Петровича. Владао је само три године и његовом смрћу је дошао крај директној мушкој линији династије Романов.
Императора Петра Другог је наслиједила Ана І Ивановна, кћерка полубрата Петра Великог, Ивана V Алексејевича. Она је пред смрт усвојила и за наследника одредила свог једногодишњег рођака Ивана Антоновича. Ипак је Јелисавета І Петровна, друга кћи Петра Великог, успјела да приграби власт и постане нова императорка. Њен насљедник је био Петар ІІІ Фјодорович, син Ане Петровне, кћерке Петра Великог и Карла Фридриха, војводе од Шлезвиг-Холштајна из рода Готорпа. Император Петар ІІІ је владао само 186 дана након чега је убијен у дворској завјери. На престо је дошла његова жена Катарина ІІ Алексејевна, рођена као Њемица Софија Августа Фредерика фон Анхалт-Цербст. Захваљујући њеној политици просвијећеног апсолутизма остала је запамћена као „Катарина Велика“.
Императорку Катарину Велику је наслиједио њен син Павле І Петрович који је постао и велики мајстор Малтешког витешког реда. Свјестан избијања даљих сукоба око права на престо, император Павле је 1797. издао Акт о престолонасљеђу (рус. Акт о престолонаследии) којим је законски и трајно уредио питање насљеђивања престола. Убијен је 1801. у дворској завјери. На престо је дошао његов син Александар І Павлович који је спровео значајне државне реформе. За његово вријеме је била Наполеонова инвазија на Русију (1812) и одржан Бечки конгрес. Био је истовремено краљ Пољске и велики кнез Финске, као и сви наредни императори. Није оставио мушких потомака и наслиједио га је његов млађи брат Николај І Павлович који се у унутрашњој политици руководио максимом „православље, самодржавље, народност“. Током његове владавине стварали су познати књижевници Александар Пушкин, Николај Гогољ, Иван Тургењев. Умро је током Кримског рата (1855).
Императора Николаја Првог је наслиједио његов син Александар ІІ Николајевич који је спровео тзв. велике реформе (укидање кметства, финансијску, школску, управну, судску и војну реформу). Убијен је у терористичком нападу 1881. На престо је дошао његов син Александар ІІІ Александрович за чије вријеме Руска Империја није водила ниједан рат. Остао је запамћен као „Александар Миротворац“. Спровео је конзервативне контрареформе тј. ревизију либералних реформи његовог оца. Умро је 1894, а наслиједио га је његов син Николај ІІ Александрович. За његово вријеме је избила Руска револуција (1905), донесен је први руски устав (1906) и започет Први свјетски рат (1914). Одрекао се престола у своје име и у име сина јединца Алексеја Николајевича током Фебруарске револуције (1917). Његов брат Михаил Александрович није желио прихватити престо док год Уставотворна скупштина не одлучи о будућем облику владавине. Тиме је окончана руска монархија, а власт је преузела Привремена влада која је управљала земљом до бољшевичке Октобарске револуције.

Извор: www.wikipedia.com