назад на Рјуриковиче

Јарослав Мудри (1016. - 1054.)


Рјурик 862. - 879.
Олег Рјурикович 879. - 912.
Игор Рјурикович 912. - 945.
Олга Кијевска 945. - 962.
Свјатослав І Кијевски 962. - 972.
Јарополк І Кијевски 972. - 980.
Владимир І Кијевски 978. - 1015.
Свјатополк І Кијевски 1015. - 1019.
Јарослав Мудри 1016. - 1054.
Изјаслав І Кијевски 1054. - 1068.
Всеслав од Полоцка 1068. - 1069.
Свјатослав ІІ Јарославич 1073. - 1076
Всеволод І Јарославич 1076. - 1093.
Свјатопок ІІ Изјаславич 1093. - 1113.
Владимир Мономах 1113. - 1125.
Мстислав І Кјиевски 1125. - 1132.
Јарополк Владимирович 1132. - 1139.
Вјачеслав І Кијевски Феб-Мар 1139.
Всеволод ІІ Кијевски 1139. - 1146.
Игор ІІ Кијевски 1139. - 1146.
Изјаслав ІІ Кијевски 1146. - 1149.
Јуриј Долгоруки 1149. - 1157.
Андреј Богољубски 1113. - 1125.
Ростислав І Кијевски 1154. - 1167.
Изјаслав ІІІ Кијевски 1155. - 1161.
Мстислав ІІ Кијевски 1158. - 1170.
Роман І Ростиславич 1171. - 1176.
Всеволд ІІІ 1176. - 1212.
Јуриј ІІ од Владимира 1212. - 1216.
Константин Ростовски 1216. - 1218.
Јарослав ІІ 1238. - 1246.
Михаил Черниговски 1206. - 1243.
Данило Галички 1229. - 1264.
Александар Невски 1249. - 1263.
Данил Московски 1263. - 1303.
Јарослав ІІІ Тверски 1263. - 1271.
Јуриј Данилович 1303. - 1325.
Иван І Данилович 1325. - 1340.
Симеон Иванович 1340. - 1353.
Иван ІІ Иванович 1353. - 1359.
Дмитриј Донски 1359. - 1389.
Василиј І Димитријевич 1389. - 1425.
Василиј ІІ Слепи 1425. - 1462.
Јуриј ІІ од Звенигорода 1433. - 1434.
Василиј Косој 1434. - 1435.
Иван ІІІ Васиљевич 1462. - 1505.
Василиј ІІІ Иванович 1505. - 1533.
Иван IV Грозни 1533. - 1584.
Симеон Бекбулатович 1574. - 1576.
Фјодор І Звонар 1584. - 1598.
Борис Годунов 1598. - 1605.
Фјодор ІІ Борисович 1605.
Лажни Димитрије 1605. - 1606.
Василиј IV 1606. - 1610.


Јарослав


Владавина:
1016. - 1054.

Година рођења:
978.

Година смрти:
20. фебруар 1054.

Династија:
Рјуриковичи

Отац:
Владимир І Велики

Брак:
Ингегерд олофсдотер;

Наследник:
Изјаслав І Јарославич;

Потомство:
Владимир Јарославич; Анастасија Јарославна; Елизабета Јарославна; Свјатослав I Јарославич;
Всеволод II Јарославич; Игор Јарославич; Вјачеслав Јарославич; Ана Јарославна;

Јарослав је био велики кнез Кијевске Русије од 1016. – 1054. године. За време његове владавине, Кијевска Русија је доживела врхунац културног процвата и војне моћи. Јарослав је православни светитељ. За време његове владавине, донесен је први руски закон, Руска Правда.

Јарослав је задобио велики углед и славу у руској историји. Звали су га “мудри“. На почетку своје владавине Јарослав је државу поделио са братом Мстиславом. Мстислав је држао цели исток Русије од Дњепра. Након смрти Мститслава и све до своје смрти, Јарослав је био једини владар у русији. Он је био у вези са целом европом, а његови синови су били у браку са европским принцезама, а зетови су му били краљеви норвешки, мађарски и француски. Четири године је водио рат против полубрата Свјатополка I Кијевског, коме је помагао његов таст, пољски краљ Болеслав Храбри. За време тих сукоба, неколико браће је брутално убијено. Јарослав је победио Свјатополка у првој бици 1016., после тога је Свјатополк побегао тасту у Пољску. Свјатополк је са Пољском војском заузео Кијев 1018. године. Пољску војску је предвоидо његов таст, Болеслав Храбри. Јарослав је 1019. године успео да поврати власт у Кијеву и то уз помоћ грађана Новгорода. Он је, у знак захвалности, Новгорђане наградио слободама и привилегијама и тада су положени темељи Новгородске републике. За време његове владавине, Кијев је био средиште трговине Истока са Западом. Јарослав је био велики љубитељ књига и имао је велику библиотеку. Под влашћу Јарослава Мудрог, Древна Русија је достигла врхунац своје моћи. Јарослављ је градио и нове градове на периферији Руске државе. У част свог свеца, Светог Ђорђа, саградио је град Јурјев и то у крају финских Естонаца, а град Јарослав је саградио на реци Волги.



Извор: www.wikipedia.com