назад на Рјуриковиче

Михаил Черниговски (1206. - 1243)


Рјурик 862. - 879.
Олег Рјурикович 879. - 912.
Игор Рјурикович 912. - 945.
Олга Кијевска 945. - 962.
Свјатослав І Кијевски 962. - 972.
Јарополк І Кијевски 972. - 980.
Владимир І Кијевски 978. - 1015.
Свјатополк І Кијевски 1015. - 1019.
Јарослав Мудри 1016. - 1054.
Изјаслав І Кијевски 1054. - 1068.
Всеслав од Полоцка 1068. - 1069.
Свјатослав ІІ Јарославич 1073. - 1076
Всеволод І Јарославич 1076. - 1093.
Свјатопок ІІ Изјаславич 1093. - 1113.
Владимир Мономах 1113. - 1125.
Мстислав І Кјиевски 1125. - 1132.
Јарополк Владимирович 1132. - 1139.
Вјачеслав І Кијевски Феб-Мар 1139.
Всеволод ІІ Кијевски 1139. - 1146.
Игор ІІ Кијевски 1139. - 1146.
Изјаслав ІІ Кијевски 1146. - 1149.
Јуриј Долгоруки 1149. - 1157.
Андреј Богољубски 1113. - 1125.
Ростислав І Кијевски 1154. - 1167.
Изјаслав ІІІ Кијевски 1155. - 1161.
Мстислав ІІ Кијевски 1158. - 1170.
Роман І Ростиславич 1171. - 1176.
Всеволд ІІІ 1176. - 1212.
Јуриј ІІ од Владимира 1212. - 1216.
Константин Ростовски 1216. - 1218.
Јарослав ІІ 1238. - 1246.
Михаил Черниговски 1206. - 1243.
Данило Галички 1229. - 1264.
Александар Невски 1249. - 1263.
Данил Московски 1263. - 1303.
Јарослав ІІІ Тверски 1263. - 1271.
Јуриј Данилович 1303. - 1325.
Иван І Данилович 1325. - 1340.
Симеон Иванович 1340. - 1353.
Иван ІІ Иванович 1353. - 1359.
Дмитриј Донски 1359. - 1389.
Василиј І Димитријевич 1389. - 1425.
Василиј ІІ Слепи 1425. - 1462.
Јуриј ІІ од Звенигорода 1433. - 1434.
Василиј Косој 1434. - 1435.
Иван ІІІ Васиљевич 1462. - 1505.
Василиј ІІІ Иванович 1505. - 1533.
Иван IV Грозни 1533. - 1584.
Симеон Бекбулатович 1574. - 1576.
Фјодор І Звонар 1584. - 1598.
Борис Годунов 1598. - 1605.
Фјодор ІІ Борисович 1605.
Лажни Димитрије 1605. - 1606.
Василиј IV 1606. - 1610.


Михаил


Владавина:
1206. - 1243.

Година рођења:
1179.

Година смрти:
1246.

Отац:
Всеволод IV Кијевски;

Потомство:
Ростислав Михаилович;
Роман Михаилович ;
Ефросинија Суздаљска;
Марија;

Наследник:
Владимир ІІІ Рјурикович

Свети Михаил Вселводович , познат и као Михаил Черниговски (рус. Михаил Всеволодович; 1179—1246) је био кнез периславски (1206), кнез новгородски (1224—1229), кнез черниговски (1223—1246), и галицијски (1235—1239), велики кнез Кијевске кнежевине (1238—1239, 1241—1243). Канонизован је од стране Руске православне цркве 1547. године.
Наследио је периславски престо и титулу кнеза Периславске кнежевине 1206. године.
Учествовао је у бици код реке Калке. После смрти свога ујака Мстислава Черниговског преузео је и његов престо.
У време монголске инвазије на Черниговску кнежевину био је велики кнез Кијева. Након пораза од монгола био је приморан да побегне у Мађарску заједно са својим сином Ростиславом.
По повратку у Кијев отишао је на позив монголског краља Бату-кана у његов шатор да му се поклони, заједно са својим бољарином Теодором. Пре уласка у шатор монголски свештеници су затражили да прође кроз њихове свете ватре, и поклони се њиховим идолима. Кнез Михаил је то одбио речима: „Ја могу да се поклоним краљу, јер му је Бог дао власт над народима на земљи, али као хришћанин не могу да се клањам ватри, нити глувим и слепим идолима“. Због одбијања да се поклоне идолима, по наређењу краља Батуа, обојица су одмах погубљени 20. септембра 1244. године.
Сахрањени су заједно у тајности, а њихови посмртни остаци пренети у Чернигов. После Михајлове смрти, његов брат Андреј Громов преузео је његов престо.
Године 1572. остаци Михајла Черниговског и Теодора премештене су из Черниговског у Москву, након њиховеканонизације исте године.
Од 1772. године њихове мошти почивају у Архангелском храму у Москви.
Православна црква прославља кнеза Михајла и Теодора бољара 20. септембра по јулијанском календару.
Његова ћерка је Ефросинија Суздаљска.

Извор: www.wikipedia.com