Монголска племена или Татари су лутали у степама централне Азије. Из свог незадовољства, пљачкали су околне земље. Градови кроз које су они пролазили, били су скроз разорени и много људи је убијено. Татари су у животу остављали само занатлије и њих су претварали у робове. За Монголски народ Џинкис кан је био нешто велико. Он је непрестано ратовао, а самим тим је расла њихова империја. У Монголској империји, све је било потчињено Џингис-кановој вољи.
Темуџин или Џинкис-кан, је проглашен за вођу Монголског племена. Прогласили су га Монголи 1206. године, када су се окупили на реци Онон. Од 1206. до 1227. године, Монголи су, предвођени Џингис-каном, покорили Сибир, део северне Кине, далеки исток и Кореју, Хорезмију, а започео је освајањеИрана, Закавказја и северног Кавказа.
Време владавине Џингис-кана, било је за монголски народ златно време. Са сваким новим ратом расла је њихова империја и проширивала се територија. Монголска имерија је била најпространија од свих империја које су икада постојале.
Код номада је постојао правни поредак, Џингис-канова Јаса. Јаса је захтевала да сваки нукер има пет коња, сабљу, округли штит, лук и стреле, кратка копља, залихе хране, али и конопац. А све овом је било веома потребно зато што су монголи ратовали искључиво на коњима.
На реци Калци, 1224. године, дошло је до велике битке између Руса и Монгола. У тој бици Русија је поражена и тај пораз је само још више убрзао распад Кијевске Русије. Монголи су током 1237. и 1238. године спалили град Владимир и и још неке велике градове североисточне Русије и то све после битке на реци Сит. И у тој бици Монголи су однели победу. После тога, кренули су ка Пољској и Мађарксој. Монголи су поразили већину руских држава. Једино Новгород није било уништен и Новгород је 1239. године признао њихову власт. Татари су и опустошили јужну Русију. Кијев су заузели и порушили 1240. године. Златна Хорда је била је до 1260. године била у вези са главном Хордом у Монголији.
Руске територије су остале под Монголском влашћу све до 1480. године, без обзира на победу Русије у Куликовској бици 1380. године.
Русија је претрпела огормне последице од Монголске инвазије. Скоро пола становништва је погинуло у нападу.
Џингис-кан је умро 1227. године.
После смрти Јурија II власт је припала његовом брату Јарославу (1238. до 1246.). Њега је наследио његов син Александар Невски (1253-1263). Он је био кнез Новогордски.
Руске територије су остале под монголском влашћу све до 1480. године.
Џингис-кана је наследио његов унук Бату. Руси су га звали Батиј. Бату је оснивач Плаве хорде, које су касније постале Златне хорде. Оне су владале Кијевском Русијом и Кавказом око две стотине педест година. Рјазанску Кнежевину осваја 1237. – 1238. а после тога је освојио и Суздаљску земљу. Владао је Москвом, Владимиром, Суздаљем и Новгородом. Јужном Русијом је харао 1239. – 1240. године, Кијев је заузео 1240. године. Монголи су 1242. године кренули у европу. Освојили су Пољску, Чешку, Угарску и долину Дунава. Након повратка у Русију, одредио је Сарај за средиште свог Царства.
Златна хорда је била група досељених Монгола. Они су владали Русијом, Украјином, Казахстаном, Молдавијом, негде од 1249. па до 1502. године. Златна Хорда је формирана после распада Монголске империје. Златну Хорду је основао Бату Кан, и она је имала утицај све до 1359. године. Касније је Златном Хордом владао Узбег-кан (1312. – 1341.), он је касније прихватио Ислам. Територија Златне Хорде, за време своје највеће моћи, простирала се од Сибира и Централне Азије до делова Источне Европе од Урала до Дунава на западу и од Црног мора до Каспијског мора на југу.
Извор: www.wikipedia.com