Руси припадају групи Источних Словена.
Иначе, Словени припадају једној од најбројнијих група индоевропских народа. Индоевропска заједница је постојала још у епохи неолита. Међутим, док су се расељавали по Европи и Азији, њихово јединство се распало. Као самостални народи настали су древни Аријци, Иранци, Јермени, Грци, латини, Келти, Германи, Балти и Словени.
Прапостојбина Словена у Европи, била је територија од Висле до средњег тока Дњепра.
До VII века се распало јединство старих Словена. После распада, формирале су се три гране:
1. Западни Словени: Пољаци, Чеси, Словаци, а у средњем веку постојали су још балтички Словени, Лужички Срби, Кашуби;
2. Јужни Словени: Бугари, Срби, Хрвати;
3. Источни Словени: Руси, Украјинци, Белоруси.
Од VII до VIII века, Источни Словени су населили источноевропску равницу од Висле на западу до Оке и горњег тока Волге на истоку, од језера Ладоге на северу – до средњег Дњепра и доњег тока Дњестра на југу.
Пре него што су Словени почели да се насељавају, те равнице су насељавали други народи. Међутим, саме границе области у којима су се насељавали ти народи, непрестано су се мењале од III до VIII века. Такође, мењали су се и народи унутар тих граница. Сматра се да су око јужног Дњепра, у степским областима Крима и у пределима северно од црног мора, живели Скити и Сармати (Алани и други) који су говорили иранским језицима. У градовима дуж северне обале Црног мора углавном су живели Грци. У III и IV веку у те крајеве су се населили Германи Готи. Крајем IV и у V веку у Европу су почели да пристижу азијатска племена на челу са Хунима. У VI веку су се појавили Авари.
Крајем VII века су се појавили турски народи Хазари. У почетку су насељавали северни Кавказ, а после су се преселили у доњи ток Волге. Хазари. су после створили моћну државу – Хазарски каганат. Хазарско становништво се бавило трговином и то им је било основно занимање. Касније су, преко својих владара примили јудаизам, којег су у њихове крајеве донели трговци јевреји.
У друштвеним односима је владало родовско уређење.
Колонизација Словена са запада и са југа почела је у VII веку. Са запада су кренули од горњег тока Висле, Одре и Елбе, а са југа су кренули од Дунава и из средњег тока Дњепра. Та колонизација Словена је трајала око пет стотина година. Најпре су Источни Словени населили теријторије од севера према југу. Тачније, од Финског залива дуж Неве, преко језера Ладогa, дуж река Волхова, Ловата, Дњепра па све до Црног мора. Та регија је била дугачка 3.000 км.
У време Кијевске Русије, словенски колонисти су се учврстили у горњем току Волге и између Оке и Волге. На северу су населили базен Волхова и Ловата, област око језера Иљмен, источне обале језера Ладогa и Чуд. Ушкујници (новогородски трговци – ратници) су стизали до Урала. На југозападу су Словени освојили земље према Пољској и Угарској.
Источни Словени су имали много потешкоћа приликом колонизације и сеоба. Они су населили територије са суровим климатским условима, тако да је њихов развој, у сваком погледу био спор.
Што се тиче привреде, Словени су се углавном бавили земљорадњом. Поред тога, гајили су стоку и перад, рибу, сакупљали су мед, производили одећу, оружје, оруђе итд.
Словени су у периоду oд VI до IX века живели у родовској заједници, што значи да је неколико генерација чинило велику породицу (деда, отац, унук, праунук). Они су имали земљу на којој су се налазили пашњаци, њиве, воћњаци, рибнњаци. На челу родовске заједнице био је старешина који је имао власт над заједницом. Родовску заједницу Источних Словена касније је заменила суседска заједница.
Суседску заједницу је чинило неколико заједница које су живеле једна поред друге. Оне су се касније обједињавале у племе. У суседској заједници су живели, осим сродника и обични суседи. Временом је долазило до неслагања око имовине, тако да је долазило до неравноправности међу члановима заједнице. У заједници су се временом појављивали робови. Робове су чинили деца неслободних људи., тако да је касније уследила и трговина робљем.
До IX века се у источноевропским племенима образовала родовска аристократија. Аристократији су припадали кнезови, њихови сродници, старешине родова.
Што се тиче религије и веровања, код Словена је владао политеизам, што значи да су веровали у више богова. Словени су примили хришћанство у X веку.
Извор: www.wikipedia.com