Површина: 17.075.400 км2
Број становника: 143.369.177
Главни град:Москва
Децембра 1991. Борис Јељцин је изабран за првог председника Руске Федерације, демократске парламентарне заједнице различитих федералних субјеката (републике, аутономне области, крајеви). Руска федерација је правни наследник некадашњег Совјетског Савеза. После за становништво тешких година хаотичне приватизације и преласка у капиталистичку привреду 1990-их, праћених Ратовима у Чеченији, Русија је у XXI век ушла у мирнији политички период, са економијом која је у великој експанзији, првенствено захваљујући извозу драгоцених енергената — нафте и земног гаса.
Русија је федеративна република са полупредседничким системом власти. Државно уређење заснива се на Уставу, потврђеном на референдуму од 12. децембра 1993. године. Шеф државе је председник Руске Федерације, који се бира на 6 година на директним изборима. Према важећем уставу, он има следећа овлашћења: утврђује спољну политику, врховни је командант Оружаних снага, именује и разрешава, уз сагласност Државне думе, председника Владе, на предлог председника Владе именује и разрешава са дужности заменике председника Владе и федералне министре, именује секретара Савета безбедности, Савету Федерације (рус. Совет Федерации) предлаже кандидата за место гувернера Централне банке, у случају рата или непосредне ратне опасности има право доносити законе за целу територију државе или њен поједини део, али мора о таквим актима обавестити Федералну скупштину, има право доносити уредбе које важе на територији целе државе (морају бити у складу са уставом и федералним законима. Уз ова председник има и многа друга овлашћења. Извршну власт врши Влада (рус. Правительство), која стоји под председником. Систем федералних органа чине федерална министарства, федералне службе и федералне агенције. Законодавну власт има дводомна Федерална скупштина. Чланове горњег дома — Савета Федерације, именују савезни субјекти (републике, области, крајеви и др.), а чланови доњег дома (450 депутата) — Државне думе, бирају се на директним изборима, на мандат од 5 година, по страначким листама. Судску власт врше судови: Уставни суд, судови опште надлежности на челу са Врховним судом и арбитражни судови на челу са Високим арбитражним судом. У неколико субјеката Руске Федерације постоји уставни судови, а део судског система су и мировни судови.
Федерална структура Русије је сложена и обухвата 85 федералних субјеката са различитим нивоима аутономије. Највећу аутономију имају 22 републике (то су нпр. Чеченија, Татарстан или највећа Саха (Јакутија)). Осим њих, постоје и 4 аутономна округа и 1 аутономна област. Већина ових аутономних јединица основана је за време комунизма у складу са тадашњом политиком о националностима која је свакој већој националности давала право на територију. Остатак државне територије подељен је на управне јединице које имају мање формалне аутономије. То су 46 области, 9 крајева и 3 града федералног значаја (Москва, Санкт Петербург и Севастопољ). Године 2000. установљени су федерални окрузи, као нови нивои управне поделе. Најприје их је било 7, да би 2010. формиран још један — Севернокавкаски федерални округ. Сваки федерални округ обухвата више федералних субјеката. Воде их изасланици које именује федерални председник: На почетку 2014. Русија је проширена са Кримским федералним округом (територија у спору са Украјином), који је 2016. године припојен Јужном федералном округу.
1. Централни федерални округ
2. Јужни федерални округ
3. Северозападни федерални округ
4. Далекоисточни федерални округ
5. Сибирски федерални округ
6. Уралски федерални округ
7. Поволошки федерални округ
8. Севернокавкаски федерални округ
Извор: www.wikipedia.com