Велика Московска кнежевина је постојала од 1340. до 1547. године. Њен главни центар је био Москва. Пре велике Московске кнежевина је била Кнежевина Владимир-Суздаљ, а после Московске кнежевине је било Руско царство.
Први владар Московске кнежевине био је Данил I , а кнежевина му је припала по завештању Александра Невског. Данил је био најмлађи син Александра Невског. Данил је ширио своју кнежевину, а њега су наслеђивали чланови његове породице. Данилов син Јуриј Данилович је контролисао цели слив реке Москве и доста је проширио територију кнежевине. Он је направио савез са врховним владаром руских кнезова, Узбег каном од Златне хорде, тако што се оженио његовом сестром.
Јуријев наследник Иван I (1325. – 1340.) је успео да сачува титулу кнеза, тако што је блиско сарађивао са Монголима. Иван је обезбедио економске и правне предуслове за проширење територија велике Московске кнежевине. Ауторитет Московске кнежевине је ојачао када је митрополит Петар прешао из Владимира у Москву (1325.).
Од 1462. до 1505. године, москвом је владао Иван III Велики. Он је од оца наследио Московску кнежевину, а такође, наследио је и титулу великог кнеза московског и владимирског. Када је постао кнез, започео је присаједињавање Москви свих оних области које су сачувале самосталност.
Иван III је успео да московској кнежевини припоји Новгород и Твер; утростручио је територију Русије за време своје владавине.
Касније су Руски владари почели да носе титулу цара.
Први крунисани цар је био Иван IV Грозни.
Извор: www.wikipedia.com